Koža ima reputaciju organa koji nas štiti od spoljnog sveta. Međutim, mnogo ređe govorimo o tome da ona zapravo često otkriva ono što se dešava u našem unutrašnjem svetu.
Nekada se to manifestuje kao bubuljica koja se pojavi baš uoči važnog događaja, ili rozacea koja iznenada bukne nakon nekoliko nedelja napetosti. Ponekad koža postane suvlja, osetljivija i reaktivnija nego inače, ili jednostavno izgubi svoj sjaj i počne da deluje umorno, čak i kada koristimo iste proizvode i pratimo istu rutinu nege.
Iako često kažemo da nam je „stres izašao na lice“, iza te rečenice krije se mnogo više nauke nego što bismo možda pretpostavili.
Koža i nervni sistem: bliski rođaci
Na prvi pogled, mozak i koža deluju kao dva potpuno različita sistema. Međutim, tokom embrionalnog razvoja oba nastaju iz istog sloja ćelija poznatog kao ektoderm. Drugim rečima, koža i nervni sistem dele isto poreklo.
Možda upravo zato i danas nastavljaju da vode intenzivne razgovore. Kada nervni sistem reaguje na stres, koža veoma često dobija poruku.
Šta se dešava kada smo pod stresom?
Kada mozak proceni da se nalazimo u izazovnoj situaciji, aktivira se takozvana HPA osa (hipotalamus–hipofiza–nadbubrežna žlezda). Rezultat je povećano lučenje hormona stresa, pre svega kortizola.
Kratkoročno, to je korisno. Kortizol nam pomaže da budemo budniji, fokusiraniji i spremni da odgovorimo na izazov. Problem nastaje kada stres postane svakodnevno stanje umesto privremene reakcije. Tada telo počinje da funkcioniše kao da je opasnost stalno prisutna.
Kako kortizol utiče na kožu?
Povišeni nivoi kortizola mogu uticati na pojačano lučenje sebuma, oslabiti zaštitnu barijeru kože i usporiti procese regeneracije. Istovremeno, mogu doprineti intenzivnijem inflamatornom odgovoru, zbog čega koža postaje osetljivija, reaktivnija i podložnija različitim promenama.
Zbog toga, osobe koje su pod dugotrajnim stresom mogu primetiti pojavu ili pogoršanje akni, rozacee, ekcema i psorijaze, pojačano crvenilo, svrab, veću osetljivost kože, suvoću, sporiju regeneraciju i zarastanje, kao i intenzivnije alergijske reakcije.
Drugim rečima, koža ne reaguje samo na ono što stavljamo na nju. Reaguje i na ono kroz šta prolazimo.
Inflamacija: zajednički imenilac
Dugotrajan stres ne utiče samo na emocije, već može podstaći stvaranje inflamatornih medijatora poput citokina, koji učestvuju u komunikaciji između imunološkog i nervnog sistema.
Kada se ovakvi procesi odvijaju mesecima, koža često postaje jedno od mesta na kojima se ta unutrašnja neravnoteža najlakše primećuje. Zato problemi sa kožom ponekad predstavljaju mnogo više od estetskog izazova. Oni mogu biti signal da organizam pokušava da privuče našu pažnju.
Kako aromaterapija može pružiti podršku?
Aromaterapija ne može ukloniti sve izvore stresa iz našeg života. Nažalost, još uvek ne postoji esencijalno ulje koje odgovara na mejlove, završava poreske prijave ili rešava porodične nesuglasice.
Međutim, imamo dosta esencijalnih ulja koja mogu pružiti podršku nervnom sistemu i pomoći organizmu da lakše izađe iz stalnog režima pripravnosti.
Lavender (Lavandula angustifolia) - Lavanda
Lavanda je jedno od najistraživanijih esencijalnih ulja kada su u pitanju stres, anksioznost i kvalitet sna. Njene glavne komponente, linalool i linalil-acetat, povezuju se sa umirujućim efektima na nervni sistem, zbog čega se često koristi kao podrška u periodima emocionalnog opterećenja i dugotrajnog stresa.
Neroli (Citrus aurantium var. amara) - Neroli
Neroli se tradicionalno koristi za emocionalnu podršku tokom perioda intenzivnog stresa, iscrpljenosti i nervne napetosti. Njegove glavne komponente uključuju linalool, linalil-acetat i limonen, jedinjenja koja se povezuju sa umirujućim delovanjem na nervni sistem. Posebno je zanimljiv u situacijama kada dugotrajna napetost dovodi do osećaja emocionalne iscrpljenosti, preplavljenosti ili unutrašnjeg nemira. Zbog svoje nežne, ali istovremeno duboko umirujuće arome, Neroli se često koristi kada je potrebno pomoći organizmu da izađe iz stanja stalne pripravnosti i vrati osećaj sigurnosti, smirenosti i emocionalne ravnoteže.
Roman Chamomile (Chamaemelum nobile) - Rimska kamilica
Rimska kamilica bogata je esterima, posebno izobutil angelatom, izoamil angelatom i 2-metilbutil angelatom, jedinjenjima koja se povezuju sa umirujućim i antispazmodičnim delovanjem. Zbog svog hemijskog sastava, često se koristi kao podrška u periodima kada stres prati razdražljivost, emocionalna preosetljivost ili osećaj unutrašnje napetosti.
Frankincense (Boswellia sacra) - Tamjan
Tamjan se vekovima koristi u trenucima kada je potrebno usporiti unutrašnju buku i vratiti osećaj smirenosti. Njegov hemijski sastav uključuje jedinjenja poput α-pinena, limonena i sabinena, koja su predmet brojnih istraživanja zbog svog uticaja na nervni sistem i emocionalnu ravnotežu.
Za razliku od ulja koja prvenstveno deluju opuštajuće, tamjan često pomaže u stvaranju osećaja prisutnosti, smirenosti i mentalne jasnoće. Zbog toga se često koristi tokom perioda hroničnog stresa, emocionalne iscrpljenosti i osećaja preplavljenosti, kada organizam teško pronalazi put nazad ka ravnoteži.
Bergamot (Citrus bergamia) - Bergamot
Bergamot je jedno od najistraživanijih citrusnih ulja kada su u pitanju stres i emocionalno stanje. Njegove glavne komponente uključuju limonen, linalil-acetat i linalool, jedinjenja koja se povezuju sa podrškom nervnom sistemu i regulacijom odgovora na stres.
Za razliku od mnogih citrusnih ulja koja se prvenstveno povezuju sa energijom i budnošću, bergamot istovremeno može doprineti osećaju smirenosti i emocionalne stabilnosti. Zbog toga se često koristi u periodima mentalnog opterećenja, napetosti i emocionalne iscrpljenosti.
Mali aromatični ritual za dane kada stres odluči da se pojavi na licu
U difuzer dodajte:
- 2 kapi Lavender
- 2 kapi Frankincense
- 2 kapi Bergamot
Sedite u tišini deset minuta. Ne analizirajte kožu. Ne gledajte se u ogledalo. Samo dišite.
Ponekad je upravo nervni sistem taj koji prvi treba da dobije podršku da bi koža mogla da uradi ono što najbolje zna – da se vrati u ravnotežu.
Razgovori koje ne čujemo
Koža i nervni sistem razgovaraju mnogo češće nego što mislimo. Kada stres traje predugo, taj razgovor ponekad postane vidljiv.
Na čelu.
Na obrazima.
Na bradi.
Pažnju najlakše privuče ono što vidimo u ogledalu – ali koža često nije izvor problema, već njegov glasnik. Koža prva postane vidljivo platno onoga što se dugo odvija iza kulisa, pokušavajući da privuče pažnju na razgovor koji nervni sistem i imuni sistem mogu voditi već mesecima.
Zato se odgovor ponekad ne nalazi u još jednom serumu ili kremi, već u pitanju: šta me zapravo toliko opterećuje?
Kada pronađemo odgovor na to pitanje, često se menja mnogo više od izgleda kože. Menja se način na koji se nosimo sa stresom, brinemo o sebi i prepoznajemo sopstvene granice. A to je ono što je zapravo najvažnije.
